Dok nas smartphoni nisu preplavili i otplavili s onu stranu pameti, često sam bila na knjigama.
Mozak se pojmio.
Sad sam, pretežno, na smartiću.
Mozak se ujmio.
Smartphon, sve radi za nas i umisto nas.
I predlaže i slaže i misli i sve više i više, odlučuje umisto nas.
O’š nešto otrt’ (izbrisat’), šejtan ne da.
O’š se malo odmorit’ i sakrit o’svita; neda.
O troćaćin te…
Pilji se kroz tuđe prozorčiće 24h dnevno…
Bane ti u “virtualno sanduče” kom se sprdne, kad se sprdne i kako mu se sprdne.
Takizi stvari nema na fiksnom telefonu.
Tek odnedavno zivkaju one beštije što nazor nešto poklanjaju.
(O tvom trošku, naravno)
Na fejsu, nekako, čeljad čudo slobodnija i upušćanija.
Zivka se sve u šesne’st.
Zvrnda ti mobitel u “gluvo doba noći…
Automatski se javljaš.
Računaš, kokad se nešto dogodilo; ka’tamo…prestravi te nepoznata glavurda nekog jarana, s čačkalicom među zubima, koja ti se ceri s dlana…tu u “privatnosti” vlastite sobe i postelje.
U gluvo doba.
“Alooo! Mačko! Đes’…š’a ima…hehe…”
Ufff…mo’š me slobodno ubit’; bilo bi, valjda, manje strašno.
Nesmin, vala, više povirit u poštanski sandučić od stra’ da i o’tamo ne’ko ne iskoči.
VIDEO-poziv preko fejsa, na dohvat svima…..pa, je l’ to normalno?!
Ako mene pitaš, nešto jezivije ne mogu zamisliti.
Šta li tek slijedi?
3D projekcija?
Hologram “jare s čačkalicom…u gluvo doba noći.
Ježim se i od same pomisli.
A, sve je već tu.
Već jesmo javna roba, non-stop na raspolaganju, samo još toga nismo dovoljno svjesni.
Obični kalkulator traži pristup “vašoj trenutnoj lokaciji”, OJB, broj kreditne kartice…
Još malo, tražit će se, tko zna šta…
I sve ćemo slijepo prihvatiti, kao i do sada.
Jerbo nam sve triba.
Ošta mi je da mi svak gura kameru u privatni život?!
Do jučer se moglo i bez auta i bez telefona…
Danas je svaka sprava telefon, radio, TV…
Ne smin, vala, više ‘odat po trgovinama.
Ne znam više šta je šta.
Jel’ mobitel, TV, igraća konzola ili obična pegla, fen….
Ne znam više kupovat, svete ti…!
To se sve digitaliziralo; sve “smart”, a sritni isan sve tupaviji.
Kako neće!
Doneseš doma fen za kosu, kad tamo…kupio si, zapravo, kameru s GPS navođenjem.
Pametno te navodi kako najkraćim putem do sobe, hladnjaka, WC-a…
Ko pametna sprava!
Sve mi se, brate, izmišalo: GPS, PMS, SMART, PTSP, TIPSS, OMG…
“Da si normalan, poludijo bi, et…”
Ne bi te doteklo, vala, da ti je glava ko “Cocin bubanj” (šta god to značilo).
Nikakvo čudo što je robot-ica Sophia dobila saudijsko državljanstvo, izmeďu ostalog, postajući ravnopravan član društva.
Štoviše, ravnopravniji od mnogih stvarnih građana.
Za koju godinicu, roboti će, morebit, diliti državljanstva nama.
Sada imamo tek jednog robota/-icu) sa svim ljudskim pravima.
Zapravo, daleko većim od onih koje ima većina ljudi.
Smart tehnologija nas je, malo po malo, pametno lišila nas samih, a da to nismo ni zapazili.
Po riječima spomenute robotice, s ljudskim imenom, obličjem i pravima ljudske osobe, ljudi ionako postaju sve više nalik na njih, robote, a jednoga dana, vjerojatno se neće ni razlikovati.
Na ove proročke riječi žene-stroja, okupljena publika oduševljeno plješće.
Plaši me to…
Plaši me da ljudski rod ubrzano izumire u sveopćoj robotizaciji, a opet…nisu, valjda, bolje ni zaslužili.
Nada Beljan/Tomislavcity
