Zbog tebe sam padala u ponore srama
Ruku spasa nisi mi pružio
Svud oko mene bila je tama
A ti si ravnodušno samo produžio.
Uzalud sam te kroz plač dozivala
Ti si već drugu umilno gledao
Ne znam ni šta sam očekivala
Nijednoj se nisi srcem predao.
“Sutra” ne zvuči bogzna kako
Kada je srce prepolovljeno
Nikada nije ni bilo lako
A kamoli kad je ostavljeno.
Ti si sada negde tamo daleko
I u prah pretvaraš nečiju sreću
Jer tebe će uvek voleti neko
Ja, hvala lepo, više neću!
Ema Emila Antic
