Home BIH Jagoda Savić “Vrana od kolac na kolac ” i Greh Zlatanskih...

Jagoda Savić “Vrana od kolac na kolac ” i Greh Zlatanskih livada 24″

56
0
SHARE
Uguramo se s majku u avtobus,on krcat odvaj najdomo mesto tam negde nazad bas nad tocak..Ja se munu do prozor da pobolje vidim.Osicam onej carape da su jos vlazne al pet pare ne davam..Sg cu kupim i carapke i cipelke i onej pantalonke od teksas sto pozadi imav usi..ma ima bude Coke Simino ko pucka. Dojdomo u Zitni Potok a tuj se zbrali ljudi za jos dva avtobusa.. Sto me pa briga ja i majka si imamo mesto …mislim se a sve se cudim kude ce se ovija ljudi nabutav?
Sofer se dize te dreknu na onaj narod sto navali jedan preko drugoga da se muva… ako ocete da se vozite…jedan po jedan …ce se zbijete …a vi zene tej krosnje dajte ovamo da gi munem dole kude se turav koferi…Neke mu pruzise krosnje a neke gi ne ispustav.. Daj zeno krosnju …vika sofer.. Ne dam…tuj mi je kvacka s pilista …ce se pogusiv dole od smrad… Jos nekolko zene drzu krosnje ne ispustav gi..Jedna ponela prase sisarce na sestru s mleko da ga izrani u Bojnik …krmaca ga nece…nesto se mlogo nakostresila na njega ce ga udavi..
 Moli covek dok moli te dovati onej krosnje te gi poce otima od zene..Jedna izvadi nekvo tojace te sofera ofrljaci po glavu.. Izlazite iz avtobus …poce se dere sofer sve se drzajci za celenku a krv mu kape izmedju prsti.. Dize se i kondukter te navalise da guraju onuj gomilu pa neke zene popadase sa svema krosnje sve im svasta vikajci.. Majka me drzi za ruku i sve se pretrnula od ovaj cirkus sto se napraji.. Nekako iscuskase podosta ljudi,jedan visok i on dokaci sofera te ga okrznu po nos a dvojica sutnuse konduktera te silom zatvorise vrata.. Sofer dovati volan sve vikajci…ce me zapantite vi divljaci,ce vidite vi kako se vozi a kondukter mu doturi maramce te obrisa onuj krvavu celenku.. Kuku kad si nagazi na gas,izletemo iz Zitni Potok dok bi rekja drvnik… Na izlaz ide ni u susret cigance s konja i kola…Ovaj juri s avtobus da konj sa sve kola uripi u jarak i cigance ispade na vr glavu..
 Majke ovaj ce ni potepa ko musice! …drmam majku za rukav a vidim da i ona mre od stra.. Nekolko coveka odletese napred pravo pred konduktera,te se jedva uzdrzase da ostanu na noge…Oni se uzdrzase al baba sa stap sto stojala tuj blizu nas pade pravo na majku.. Majka se dize te vu pomoze da se digne a ona ispovrte onaj stap te me umal ne zveknu u glavu… Sram te bilo,zavuklo si se da sedis a stari ljudi da stojiv!
Ne diraj mi dete…sedi na moje mesto a dete mi ne diraj …rece majka te se uvati za sipku da i ona ne izleti ..
 Sofer nacisto polude,vozi i po put i van put a mi se samo tumbamo ko krompiri u vrecu.. Mene se smuci u zeludac te reko majki da cu povracam…Ona podviknu kondukteru da ni dade kesu a on rece da povracamo u carape..Sturi ja onej mokre carape te u nji povrsi rabotu.. Odvaj odvingla prozor te izvrlji carape… Baba mal po mal pa mi zamane s onaj stap dok vu majka ne dreknu… Ako mi jos jemput popreko pogledas dete loso ce projdes!…ne ono krivo sto ste vi ljudi bez mozak.. Taman ona toj vika kad pred nas covek tera seno po put… E sg izginumo …pomisli te se uvati za babu …kad sofer spusti avtobus od put pa raspali po livade..
Stoj more da se sturamo!!viknu jedan postar covek te izvuce pistolj i uperi ga u sofera…Ja sam bija na Solunski front pa nesam poginuja a ovde cu izgubim glavu od ludoga coveka.. Vataj put i vozi kako treba da ti ne pokazem tvoga Boga!…Nesmo mi stoka!..
Sofer vide da je vrag odneja salu te vrnu avtobus na nasip.. Poce vozi polak ..U Bojnik se onaj guzva rasturi pa mi produzimo za Leskovac.. Majka pa sede do mene,vrag babu osedlaja,sturi se u Djindjusu.. Koje ni ovoj od jutroske potera?…vika majka i uze te me zgrnu a ja se stopi ko sicerce…Em cu nakupujem koje ocu…em imam najbolju majku na svet….I TATU..
 Sturimo se u Leskovac kude Tri sesira . Majka osinu s oci sofera a on onakoj utepan sm poturi glavu,valjda ga bes prosja.. Otidomo kude tetku Millicu,majkinu sestru od tatka.. Ona taman bese pocela sprema dorucak .Moja sestra Zaklina jos spi a brat Uros otisja vec na trening..Tetin na rabotu..
Ne mog kazem tetka se zaraduva mlogo,isceliva ni te turi kafu a majka izvadi kilajku rakiju i jedno kokoce sto ga zorom priklala.. Turi ni tetka i da doruckujemo,ja se omi u kupatilo od onuj muku po avtobus pa ko da progleda.. Tetka probudi sestru da doruckuje s nas…Ona moja vrsnica a ima ubavu kosu,osisanu na kratko,ubavo aljince,ubave sandalke.. Pogleda ja moje aljince,pogleda moje sandalke.. Majka vide kude gledam..vido vu zal u oci.. Pojdomo sve cetiri u grad..
 Kako tebe vikav? …pituje me..Jagoda Savić “Moj Bog ne stanuje ovde……” – tropolje.info
 Coka..
Poce se smeje.. Ima ti se svi smejev kad dojdes ovde..
Sto ce se smejev?…ja se zovem Stojanka…takoj je skraceno… Sag su moderna imena…Zaki,Ana,Mari,Bilja…a Coka toj je najglupo ime sto postoji..
Men tvoje ime glupo ko tocak…reko vu besno.. Zaklina,Zake…Bog da sacuva…
 Dovatimo se te ni odvaj majke smirise..
Ulezomo u prodavnicu sto gu vikav Peko.. Ubave cipele s`m da gledas…Uvati se ja za jedne s malecku stiklicu,poduboke,taman za jesen.. Zake me s prezir pogleda,napuci usne i iskoci iz prodavnicu… Majke gledav za nji cipele a do men se dovukja jedan prodavac debeljko te me pituje ocu li da mi on obuje cipelu.. Ako …reko.. On mi ugura nogu u cipelu pa poce polak da me gali po cvolike… Gleda u moje nokce a ja vidim da nesto tuj ne treba takoj… Koje toj rabotis?…natrese mu se majka.. Samo vu pomagam da se obuje.. More ako ti ja jednu zasljisnem ima ti sve svitke izletiv…bolesniku…Besno mi sobu cipelu te iskocimo odotle…Otidomo u drugu…Borovo.. se vikase.. Majka tuj uz mene,te kupi slicne ko onej u Peko..Zake pa puci usne i pa iskoci napolje…Taman kad iskacamo na vrata s tatka uleze On..Kuku majke ubav na mil svet..Apolon mu ne ravan..Visok,crnpurast,ima i znak al necu kazem kude,ako ovoj procita moz se pozna,svi ga znajev po Leskovac i sg jer takav ubav…Zablenu se ja u njega a on me pomazi po kosu…Utrnu nacisto..Moz bi on jos gledaja u men da ga tatko ne povuce da pogledav obucu.Moja majka se sam usminu a ja se sve zacrveni…Zake zeva negde tam napolje,srecom ne ga videla.. Kroz izlog ga jos jemput pogleda i tvrdo se zaresi da kad dojdem u grad i sretnem ga …cu mu kazem da me bas briga ima li konji …ima li ubave cipele..njemu nista ni ne treba…sm ja..i men nista ne treba nego sm on..Od danas nesam Coka nego Janja.. Neto toj da kazem na onoj blesavo Zake…nek crkne od muke kad cuje…Svasta nakupovamo a tek koje cu kupim kad dogodine dojdem ovde..Ja sam…JANJA…
Jagoda Savić “Greh Zlatanskih livada 20 | MM Portal
Greh Zlatanskih livada 24
Posle svakog procitanog pisma hrlila sam u bolnici jer mi se nekakav cudni nemir uvukao u srce,sptustao se u zeludac tako da sam danima osecala kao da mi u zeludcu stoji kamen belutak…Tamo smo na njegovom bolnickom jastuku drzeci se za ruke pricali o planovima u kojima osim reci moj razum bas i nije mnogo ucestvovao..Dok sam se zurno kroz kisu vracala kuci ostavljajuci ga sa uzarenim pogledom punim nade nesto se kidalo u meni a da ni sama nisam znala sta mi je….Svu tu tugu koja me danima kao plast prekrivala i grlila pripisivala sam tuznoj jeseni koju bi neki pesnik odmah opisao i stavio na papir a ja sam samo razmisljala o njoj….
Stigoh kuci nakvasene jakne iako sam imala kisobran ….
Nista vise nije kao sto je nekad bilo… pomislih dok sam skidala jaknu okacivsi je blizu radijatora da se sto pre osusi….Setih se deda Boskovog crnog kisobrana ispod kog si danima mogao da igras na kisi ,sem cipela kisa nije mogla bas nigde da te pokvasi….Sad kad kupis kisobran vise ni od sunca ne moze da te zastiti al sad su takva vremena sto bi rekla Jovanka iz Pepeljevac ,,taka je moda”….Miris kuvane hrane dolazio je iz tetkine kuhinje pa pozurih tamo…Pored punjenih paprika,sutlijasa .sirio se miris vanile i secera u prahu od taze przenih krofni …Danima sam bila na po nekom pojedenom zalogaju onako usput tako da onaj miris u meni izazva strahovitu glad i ja navalih kao da iz rata dolazim….Tetka me pogleda s vremena na vreme osmehujuci se zbog onog prelepog osecaja porodice na rucku obzirom da sam se sama uvukla u njihov dvojac i prosirila porodicu za jos jednog clana koji nikako ne odlazi svojoj pravoj….Bas kad zacapah mirisnu i mekanu krofnu cuh zvono mog telefona…Isprva mi se ucini da je greska al kad opet procitah ko zove uverih se da je moja starija kci resila da se il pomiri sa mnom il da mi udari silne kritike zbog mog nedolicnog ponasanja…
Molim sine….rekoh sa zebnjom u srcu…
Mamo zasto nam ovo radis?
Sta vam radim?
Zar je taj covek bitniji od mene i sestre ,uostalom i tate ako si ga ikad volela…
Nije bitniji ,niti ce ikad biti…
Zasto onda zivis s njim i ne dolazis kuci?….Tata je skroz odsutan duhom i kuca nam se urusava, mama….rece a ja osetih da joj glas podrhtava…Svom silinom se trudila da ne rucne u plac..
Sine ..rekoh polako da je umirim…
ja ne zivim s njim,kod tetke sam jer je on u bolnici….Kad mu bude dobro i otpuste ga kuci ja cu doci svojoj…
Ko je on i zasto ti toliko brines o njemu?….
Ispricah joj ukratko o mom i Mladjanovom detinjstvu i posle pola sata razgovora moje dete se opet vrati svom starom osecaju pripadnosti meni,ocu,kuci ,sestri…
Znala sam da je ona sad u godinama kad joj majka najvise treba al jedan mesec il dva odvojenosti od nje nece mnogo znaciti njoj al coveku koji je danas ovde a vec mozda sutra ko zna gde znacice mnogo…
Obicno bih se posle rucka ja dohvatila tanjira da ih operem al kad udjoh u kuhinju videh da je tetka sve vec zavrsila pa odoh u svojoj sobi i opet se dohvatih pisma…
Moja Janjo!
Ja i moja porodica konacno imamo svoju kucu na periferiji Sarajeva…Svako od nas ima svoju sobu a majka prelepu kuhinju….Daidza mi pri svakom dolasku iz Italije donosi citavo bogatsvo u novcu tako da smo dobro novcano zbrinuti….Dusanka ima najlepse haljinice u citavom razredu a Bajo i Borjan su vazda siti i lepo obuceni….Majku sam odveo u robnu kucu i obukao je od glave do pete i to sve puta pet….Ona mi govori da joj to ne treba a meni je uvek pred ocima onaj pogled zene iz autobusa u plavoj haljini….Moja majka sad ima par takvih haljina u svim bojama….Odveo sam je i frizeru pa ponekad kad krene put cenra Sarajeva ne mogu ni sam da je prepoznam…Vise nije onako ispijena i umorna….sad je onakva bas kao i sve druge majke koje zive kako je Bog zapovedio…Kupio sam i dva televizora,jedan za nas decu koji je u dnevnoj sobi a drugi je u majcinoj da uvece kad se osami moze uzivati i gledati ono sto voli…Upisao sam vojnu skolu sa zakasnjenjem od dve godine al mi nisu pravili problem…S jeseni idem u Zagreb a majka ce ostati sama da decu na put izvede al ne brinem…para ima a i ona nije vise ona od sveta uplasena zena….Daidza i dalje prodaje komade mog blaga i donosi nam novac , cak nas je u svom novom mercedesu vozio na more….Bog nek mi oprosti ponekad mislim da je onaj mercedes kupljen od mog blaga al odmahnem rukom,,ako je” i on rizikuje time sto prodaje zlato bez porekla…Znam Janjo da nikad nisi videla more al tu lepotu ti ne merem recima opisat….Taj mir koji osecas dok talasi polako udaraju o obali ne bih dao ni za sta na svetu…Lazem te sad….dao bih ovaj mir za jedan sat sedenja kraj zuboreceg potocica u Despotovoj Zupi sedeci kraj tebe….Znas onako kao kad smo satima leti drzali noge u onom stajacem viru gde je jedino voda bila pomalo topla….Dao bih mir svog ovog sveta za jedan stisak tvojih prstiju dok bih ti rukom ljustio nabrekle zuljeve od rada….Dao bih sve na svetu da mi bar jednom naslonis glavu na rame ,mala,jedina .moja….Zauvek tvoj…. Mladjo..