Kakon je teško granjsat oputinon snatanja
I ne srist’ tišinon potrpanu ljubav života svoga
Kakon je teško pantit, ama baš sve
A na otomanu momen više nema te
Kakon je teško na Pijaci mladosti ne pripoznat milo lice
Gavljat oputinon i lokvicon sna , doklen liju kiše
Onizi zemana okolomatana šjalpon s Ponte Rosa, sitit’ se
Kadno san činila fintu u ponosnon odu po komodu
Odmirit’ od šake do lakta ti, doklen si klanja se momen curskon liku
Kakon li je teško zdračit palerinu staru
Na balaturi razgrnit lumbrelu rašundranu
Ispo’ koje krili smo se i veršali jesenju serenadu
Kakon me ova bekina više ne drži, a kaput cucavi pojili moljci
Oči moje ćorave ispo’ kapelina ne pripoznaju te u alaši
Čeljade samotno bit’, vazda u nikoj priši
Kakon li je teško bit’ ruvinjan i star
Mrvica dobrote gladan,, pićerina ljubavi žedan
A u duši ćaran i mlad.
U Karakašici 12. studenoga 2019.
Tvoja Marija
P.S. Posvećeno velikom Tinu i neka pjesnik vrli oprosti mi šta pismu napisa po svomen aršinu.
Marija Librenjak
 |
OdgovorProslijedi
|
