PONOS…
Još jednu čašu čemera sam ispila.
Još jednom za usnu ugrizla.
Još jednu laž progutala.
Još jednom dno dotakla.
Al se digla.
Korak napravila.
Zgužvano srce ispeglala.
I gde sam?
Tu!
Još jednom ranjena.
A u duši nikad čistija.
I još jednom na početku.
Još jedna priča pod cipelama.
Rasuta…
Kao pesak.
Zlatni.
Nošen vetrom,
negde…
nekom …
Priča ne ispričana!
Sudarila se dva ponosa…
A vole se…
Ljiljana Klaric Salov
SRETNA…
Odlucila sam…
Biću vesela!
Danas.
Sutra…
Oči mi cakle,
uvek sjajne.
One su i onako ogledalo mene.
A duša čista!
Danas ću da pevam!
Odlučila sam.
Jer šta bi ja tražila u vama?
Ako mi u srcu nije melodija!
Jer sličan se sličnom raduje.
Od danas cu da igram!
U gomili sam…
Koliko ljudi?
A koliko ljudskosti u njima?
Danas sam odlučila…
Da ostaću ja!
Baš ovakva kakva sam.
Puna vrlina!
Puno mana!
Ali iskrena i poštena!
Promeniti ne mogu Vas.
Ali sebe mogu!
Zato sam odlučila…
Da biću vesela!
Danas…
Sutra…
I svaki naredni dan!
Okrenila sam stranicu
nepisanih pravila!
Stranice prazne…
Za mene?
Puno mogućnosti!
Ljiljana Klaric Salov
